OSTALI KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA

U skladu sa članom 2. st. 1. t. 5. Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014 i 68/2015 - dr. zakon), korisnici javnih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, kao i javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama. 

Dakle, pored direktnih, indirektnih korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, korisnici javnih sredstava su i: javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, kao i javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama.

Ostali korisnici javnih sredstava su dužni da posluju u skladu sa pozitivnim zakonodavstvom Republike Srbije. Okvirni propisi koji definišu njihovo poslovanje su Fiskalna strategija za srednjoročni period, Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o budžetu, Zakon o javnom dugu, Zakon o javnim preduzećima, Zakon o računovodstvu, Zakon o reviziji, Zakon o javnim službama, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o radu i dr., kao i niz podzakonskih propisa koji regulišu njihovu oblast poslovanja.

Osnovne aktivnosti ostalih korisnika javnih sredstava, sa aspekta finansijskog poslovanja, u toku budžetske-poslovne godine su:

U skladu sa smernicama Fiskalne strategije za srednjoročni period, kao i pozitivne zakonske regulative i niza podzakonskih propisa koji regulišu ovu oblast poslovanja korisnici javnih sredstava su u obavezi da izrade i donesu svoje programe rada, kao i finansijske planove putem kojih se sprovode i realizuju planirane aktivnosti.

Prilikom donošenja navedenih akata u obavezi su da se pridržavaju propisanih smernica prilikom projekcije rashoda i prihoda u jednoj poslovnoj godini, kako za projekciju zarada zaposlenih, tako i za sve ostale troškove vezane za poslovanje, kao što su: formiranje cena i usluga prema trećim licima. Sadržina i osnovni elementi koje mora da sadrži svaki program rada, kao i finansijki plan sa tačno definisanim nosiocima odgovornosti i sl. su takođe definisani i propisani pozitivnom zakonskom regulativom. Istovremeno definisani su i rokovi njihovog donošenja, usvajanja, kao i dobijanja potrebnih saglasnosti, čime se i stvaraju preduslovi za njihovu uspešnu realizaciju i sprovođenje.

Tokom cele poslovne godine korisnici javnih sredstava sprovode određeni broj privrednih i društvenih aktivnosti koje su propraćene i uslovljavaju nastanak određenih troškova i preuzimanja obaveza, čiji se finansijski efekat (odliv sa računa) može javiti odmah, a može i u budućem periodu.

Svaki trošak iziskuje sprovođenje određenog broja radnji propisanih i definisanih, kako zakonima i podzakonskim aktima, tako i internim pravilima i procedurama svakog korisnika javnih sredstava. Sve ovo iziskuje određene knjigovodstvene isprave, rešenja, odluke, izveštaje, zapisnike i sl., koji moraju biti na pravi način evidentirani, kontrolisani, izvršeni i arhivirani na propisan način i u skladu sa propisanim rokovima.

Takođe prilikom realizacije programa rada i finansijskih planova tokom poslovne godine definisani su i nosioci odgovornosti za pravilnu i uspešnu realizaciju istih, kako u njihovoj celovitiosti, tako i u pojedini segmentima i konkretnim aktivnostima.

Član 57 Zakona o budžetskom sistemu RS

Ugovori o nabavci dobara, finansijske imovine, pružanju usluga ili izvođenju građevinskih radova, koje zaključuju direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, moraju biti zaključeni u skladu sa propisima koji regulišu javne nabavke.

Član 1 Zakona o javnim nabavkama

Ovim zakonom uređuje se planiranje javnih nabavki, uslovi, način i postupak javne nabavke; reguliše centralizacija javnih nabavki; uređuje javna nabavka u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga i u oblasti odbrane i bezbednosti; određuje način evidentiranja podataka o javnim nabavkama; određuju poslovi, način rada i oblik organizovanja Uprave za javne nabavke i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki; određuje način zaštite prava u postupcima javnih nabavki i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom; uređuju i druga pitanja od značaja za javne nabavke.

Član 2 Zakona o javnim nabavkama

Naručilac u smislu ovog zakona je:

1) korisnik budžetskih sredstava, organizacija za obavezno socijalno osiguranje i njeni korisnici, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem;

2) pravno lice osnovano u cilju obavljanja delatnosti koje su u opštem interesu, ukoliko je ispunjen neki od sledećih uslova:

    (1) da se više od 50 % finansira iz sredstava naručioca;

    (2) da nadzor nad radom tog pravnog lica vrši naručilac;

    (3) da više od polovine članova organa upravljanja tog pravnog lica čine predstavnici naručioca;

3) javno preduzeće.

Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija i Uprave za javne nabavke na početku budžetske godine utvrđuje spisak naručilaca.

Spisak naručilaca objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na Portalu javnih nabavki.

Lica koja nisu na spisku iz stava 2. ovog člana, a koja ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana dužna su da primenjuju ovaj zakon.

Član 80. Zakona o budžetskom sistemu

Interna finansijska kontrola u javnom sektoru obuhvata:

1) finansijsko upravljanje i kontrolu kod korisnika javnih sredstava;

2) internu reviziju kod korisnika javnih sredstava;

3) harmonizaciju koju obavlja Ministarstvo finansija - Centralna jedinica za harmonizaciju.

Finansijsko upravljanje i kontrola

Član 81. Zakona o budžetskom sistemu

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, odnosno pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda, uspostavljaju finansijsko upravljanje i kontrolu kao integrisani sistem interne kontrole, koji se sprovodi politikama, procedurama i aktivnostima sa zadatkom da se obezbedi razumno uveravanje da će svoje ciljeve ostvariti kroz:

1) poslovanje u skladu sa propisima, unutrašnjim aktima i ugovorima;

2) realnost i integritet finansijskih i poslovnih izveštaja;

3) ekonomično, efikasno i efektivno korišćenje sredstava;

4) zaštitu sredstava i podataka (informacija).

Finansijsko upravljanje i kontrola obuhvata sledeće elemente:

1) kontrolno okruženje;

2) upravljanje rizicima;

3) kontrolu;

4) informisanje i komunikacije;

5) praćenje i procenu sistema.

Finansijsko upravljanje i kontrola kao integrisani sistem interne kontrole organizuje se kao sistem procedura i odgovornosti svih lica uključenih u finansijske i poslovne procese.

Za uspostavljanje finansijskog upravljanja i kontrole, odgovoran je funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog i indirektnog korisnika budžetskih sredstava, rukovodilac u korisniku sredstava organizacije za obavezno socijalno osiguranje, rukovodilac u javnom preduzeću, odnosno pravnom licu nad kojim Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i rukovodilac u drugom pravnom licu u kome javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda, odnosno lice koje on ovlasti.

Funkcioner, odnosno rukovodilac iz stava 4. ovog člana na propisani način izveštava ministra o adekvatnosti i funkcionisanju uspostavljenog sistema finansijskog upravljanja i kontrole.

Ministar utvrđuje zajedničke kriterijume i standarde za uspostavljanje i funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru.

Takođe, osim internih, postoji u pojedinim slučajevima što obaveza, što mogućnost eksterne revizije, kako od strane Državne revizorske inistiucije, tako i od angažovanja privatnih revizorskih kuća.

Krajinji rezultat jedne poslovne godine, sa finansijkog aspekta, predstavlja sastavljanje završnih računa (redovnih godišnjih finansijskih izveštaja) i podnošenje izveštaja o radu osnivaču, nadležnim organima i institucijama (Upravni odbor, Nadzorni odbor, skupština, nadležno ministarstvo, APR, NBS i dr.)

Završni račun i izveštaj o radu predstavljaju i u njemu se oslikavaju sve poslovne aktivnosti u jednoj poslovnoj godini koje su propaćene i finansijskim efektima.

Načini pristupanju izrade navedenih akata, izrada, donošenje i usvajanje je definisano čitavim nizom zakonskih i podzakonskih akata, kao i internih pravilnika i procedura, u cilju dobijanja istinite i objektivne slike i stanja u kome se pravno lice nalazi, kao i rezultati koje je ostvario.

U zavisnosti od korisnika javnih sredstava propisani su i obrasci, rokovi kao i načini donošenja i usvajanja završnih računa i izveštaja o radu.

 

Pitajte nas