Vlada Srbije saopštila je da je uputila u Skupštinu Srbije Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, nakon prihvatanja sugestija IT zajednice sa tribina održanih u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Usvojen je predlog da se primena testa samostalnosti pomeri na 1. mart 2020. godine, umesto od početka naredne godine, kao što je bilo prvobitno planirano.

Ali će mere podsticaja, odnosno smanjenja poreza i doprinosa za novouposlenog radnika, važiti od 1. januara 2020. godine, kao što je ranije najavljeno.

„To daje više vremena svima kojima je potrebno da usklade svoje poslovanje sa izmenama propisa”, navedeno je u saopštenju.

Test za ocenu samostalnosti treba da definiše status preduzetnika prema poslodavcu, pošto poslodavci zbog umanjenja poreskih obaveza često angažuju preduzetnike, najčešće one koji se paušalno oporezuju, ali su oni u stvari zamena za zaposlenog radnika.

Među kriterijumima testa samostalnosti su da li preduzetnik pretežni deo prihoda ostvaruje kod jednog klijenta i njegovih povezanih lica, da li od poslodavca zavisi kada će preduzetnik koristiti godišnji odmor, da li za rad koristi prostorije i opremu poslodavca ili da li poslodavac organizuje stručno usavršavanje za preduzetnika.

„Ministarstvo finansija je uvažilo opravdane primedbe i korigovalo pet od devet predloženih kriterijuma testa samostalnosti, kako bi se postigla preciznija primena i eliminisao prostor za široko tumačenje koje bi neopravdano moglo da implicira nesamostalnost preduzetnika”, navedeno je u saopštenju.

Konkretno, u drugom kriterijumu se sada pažnja obraća samo na uobičajeno korišćenje prostorija nalogodavca, dok je obezbeđivanje materijala od strane nalogodavca isključeno, a korišćenje opreme je prebačeno u peti kriterijum, gde je posebno naglašeno da korišćenje specijalizovane opreme potrebne za određeni posao neće biti indikator nesamostalnosti.

Iz trećeg kriterijuma je uklonjen deo vezan za rukovođenje i prebačen u peti kriterijum, gde je takođe naglašeno da se rukovođenje koje nastaje uobičajenim naručivanjem i praćenjem toka obavljanja posla od samostalnog preduzetnika, neće smatrati indikatorom nesamostalnosti.

Iz petog kriterijuma je isključen uobičajen timski rad, kako bi se izbegla široka tumačenja koja bi neopravdano mogla da ukažu na nesamostalnost.

U kriterijumu broj osam je iz zabrane obavljanja delatnosti za druge nalogodavce isključena zabrana koja se odnosi na ograničen broj direktnih konkurenata nalogodavcu.

U devetom kriterijumu je dodatno specificirano da u broj od 130 dana rada za jednog nalogodavca godišnje ulazi bilo koji period u toku određenog radnog dana.

„Navedenim izmenama se podstiče dodatna pravna sigurnost, kako kompanija koje sarađuju sa preduzetnicima, tako i samih preduzetnika koji rade direktno za klijente u inostranstvu”, navedeno je u saopštenju.

Ako se na osnovu testa samostalnosti ispostavi da preduzetnik ispunjava većinu kriterijuma, reč je o zameni za zaposlenog i za takav slučaj će biti predviđeno da se porez plaća po pravilima za ostale prihode, a ukoliko se ispostavi da je lice angažovano kao pravi preduzetnik, plaćaće paušalni porez.

Vlada je i u test za ocenu samostalnosti unela predloge IT zajednice kako bi se suzio prostor za slobodno tumačenje inspektora o statusu preduzetnika.

Kompanije koje budu povećavale broj zaposlenih i zapošljavale radnike koji nisu bili u radnom odnosu tokom 2019. godine, prema predloženim propisima, biće oslobođene plaćanja 70 odsto poreza na zarade i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za te radnike tokom 2020. godine, odnosno 65 odsto 2021. i 60 odsto 2022. godine.