Ministarstvo finansija usmerilo je svoje kapacitete da primeni internu reviziju na svim nivoima javnog upravljanja u Republici Srbiji, čiji je cilj da se pored praćenja namenskog i zakonskog trošenja budžetskih sredstava, pažnja usmeri i na merenje rezultata i bolje planiranje i upravljanje budžetskim novcem, saopštila je  v.d. pomoćnika ministra finansija Spomenka Vircburger.

Vircburger je objasnila da je cilj tih procesa da se, pored praćenja namenskog i zakonskog trošenja budžetskih sredstava, pažnja fokusira i na merenje rezultata i bolje planiranje i upravljanje budžetskim novcem.

Ona je prenela da je Ministarstvo svesno činjenice da svi građani koji plaćaju porez imaju interes da znaju da li se njihov novac troši na efikasan način i da li lokalne samouprave ulažu u razvoj svojih zajednica.

Ova oblast je značajna jer predstavlja merilo za Poglavlje 32 – finansijski nadzor, koje je otvoreno 2015. godine. Reč je o opsežnoj reformi koja zahteva i dobar regulatorni okvir, objasnila je pomoćnica ministra.

Prema njenim rečima, resorno ministarstvo planira da u što kraćem vremenskom periodu ove reforme završi i sprovede i da sa jednog birokratskog načina poslovanja pređe na moderno upravljanje javnim finansijama.

Vircburger je precizirala da se kontrola u javnom sektoru sastoji iz tri stuba – finansijsko upravljanje i kontrola, interna revizija i Centralna jedinica za harmonizaciju, koja se nalazi u okviru Ministarstva finansija.

Ona je, govoreći o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole, navela da on treba rukovodstvu u javnom sektoru da obezbedi podršku u ispunjavanju strateških i operativnih ciljeva, a da se zaposlenima sprovede optimalna raspodela dužnosti i odgovornosti.

Takođe, kako je precizirala, u Srbiji postoji Nacionalni sertifikat za internu reviziju, ovlašćeni interni revizori u javnom sektoru, čija je prevashodna funkcija da budu prijatelji u upravljanju i da pomažu da naše institucije u javnom sektoru funkcionišu bolje.

Treći stub je Centralna jedinica za harmonizaciju, koja je centar znanja jer se u okviru nje prave metodološke smernice i uputstva i obavlja edukacija rukovodećih kadrova u javnoj upravi, kao i obučavanje revizora, objasnila je pomoćnica ministra.

Strategijom razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Srbiji od 2017. do 2020. godine, Vlada se obavezala na to da sprovede niz reformskih mera koje su usmerene na unapređenje odgovornosti rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru, upravljanjem javnim sredstvima u skladu sa principima interne finansijske kontrole, a radi ostvarivanja ciljeva javnog sektora.

Internu reviziju uspostavilo je 57 jedinica lokalne samouprave (75 odsto gradova i 20,51 odsto opština) u kojima je zaposleno 96 internih revizora. Internom revizijom pokriveno je 92 odsto budžeta gradova, što predstavlja približno 2/3 ukupnog budžeta lokalnih vlasti.

Interna finansijska kontrola kao mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda, rashoda, imovine i obaveza, pomaže i podstiče dobro finansijsko upravljanje, koje počiva na temeljima ekonomičnosti, efektivnosti i efikasnosti javne uprave.