Međunarodno poslovno udruženje Mreža za poslovnu podršku uputilo je danas novom ministru privrede Goranu Kneževiću otvoreno pismo u kojem od njega traže da sprovede tri ključne reforme za bolje poslovno okruženje.

Privrednici u Srbiji, kako je navedeno u pismu, već više od 10 godina čekaju sprovođenje tri ključne reforme za promenu poslovnog okruženja u Srbiji - smanjenje poreza i doprinosa na zarade i uvođenje progresivnog oporezivanja plata, rešavanje problema skupih i nepristupačnih kredita kroz alternativne izvore finansiranja i uvodenje kontrole nad brojnim nametima lokalnih samouprava i odredhivanje jasnih kriterijuma za njihov broj i visinu.

U svim istraživanjima sprovedenim u privredi u periodu 2005 – 2016. godina privrednici su zahtevali ove tri krupne reforme, ali nijedan od prethodnih ministara privrede nije uspeo da ih sprovede, navedeno je u pismu.

Mreža za poslovnu podršku navodi da je zbog izostanka navedenih reformi svako privredno društvo u Srbiji u proseku zaduženo na nivou od 196 odsto visine osnivackog kapitala, što znači da posluje na ivici bankrota.

Prosečni rokovi naplate potraživanja u prvoj polovini 2016. bili su 132 dana, po čemu smo evropski rekorderi, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom kod koje je to oko 130 dana.

Tek svaka treća firma koju otvore mladi preduzetnici do 35 godina uspe da preživi i opstane na tržištu posle tri godine od trenutka započinjanja rada, po čemu smo značajno lošiji od evropskog proseka - 64,7 odsto opstane posle prve tri godine.

Mreža navodi i da se tek svaka 18. firma u Srbiji bavi nekim oblikom proizvodnje koja je osnovni pokretač izvoza i od koje direktno zavise društveno bogatstvo i životni standard stanovništva, dok je evropski prosek - svaka četvrta firma.

U sektoru malih i srednjih preduzeća Srbija ima tri puta manje izvoznika, 4,1 odsto, od evropskog proseka koji iznosi 11,9 odsto, navedeno je u pismu uz opasku da je to posledica hroničnog nedostatka obrtnog kapitala i visokih nameta na rad koji našu privredu čine nekonkurentnom na inostranim tržištima.

Brojni i visoki nameti lokalnih samouprava, visoki porezi i doprinosi na rad, zajedno sa nedostatkom povoljnih izvora finansiranja preduzetnika direktno su doveli do toga da po različitim procenama u sivoj zoni radi između 550.000 i 750.000 stanovnika naše zemlje.

Prosečan osnivački kapital malih preduzeća i preduzetnika u Srbiji je svega 5.060 evra, navedeno je, pa su posebno ugroženi mladi preduzetnici i žene preduzetnice koji često privređuju u sivoj zoni, jer izbegavaju da legalizuju svoj biznis zbog brojnih i visokih nameta.

Zbog izostanka tri najvažnije privredne reforme negativne posledice trpe i stotine hiljada građana koji su legalno zaposleni u privatnom sektoru, piše u pismu uz objašnjenje da pod pritiskom brojnih nameta, a istovremeno suočeni sa niskom kupovnom moći, njihovi poslodavci nisu u mogućnosti da im isplate pristojnije zarade za život.

"U desetinama gradova širom Srbije, u kineskim ali i domaćim radnjama zaposleni su plaćeni ispod nivoa minimalne zarade, pa iako rade, socijalno su ugroženi i nemaju dovoljno sredstava za život", navedeno je u pismu uz opasku da je Srbija retka zemlja u Evropi gde se minimalna zarada oporezuje istim poreskim stopama kao neto zarade koje iznose više stotina hiljada dinara mesečno.

"Zbog svega navedenog, smatramo da Vas kao novog ministra privrede čekaju brojni izazovi i ovo pismo smo Vam uputili javno, kako bi i ostali članovi tek izabrane vlade, bili upoznati sa problemima koji tište privredu i usporavaju privredni razvoj", navode privcrednici.

Oni poručuju da će ministar, ukoliko ispoštuje dugogodišnje zahteve privrede, značajno pomoći njenom dugoročnom oporavku, a to će, tvrde, stvoriti uslove za rast zaposlenosti i podizanje životnog standarda građana. 

"S obzirom da je sama vlada proglasila 2016. za godinu preduzetništva pravi je trenutak za sprovodenje tri najvažnije reforme", navodi se u otvorenom pismu.