Građani i firme koji su poverioci takozvanih "starih izvršnih predmeta" dužni su da se do 1. jula izjasne da li žele da njihove postupke izvršenja/obezbeđenja koji su u toku, završi sud ili javni izvršitelj, a ukoliko to ne učine sud će postupke obustaviti.

Za rad javnih izvršitelja u tim slučajevima plaćaće se samo polovina predujma predviđenog tarifom za njihov rad.

Naime, novi  Zakon o izvršenju i obezbeđenju, čija primena počinje 1. jula predviđa da će stari izvršni predmeti, kojih u Srbiji ima oko dva miliona, moći da u skladu sa željom poverioca, iz suda prebace u rad izvršiteljima.

Zamenik predsednika Komore izvršitelja Svetalana Manić rekla je Tanjugu da su u svi izvršni poverioci kojima je sud doneo rešenje o izvršenju pre početka rada izvršitelja (pre 2012. godine) dužni da do 1. jula tom sudu dostave izjašnjenje da li žele da postupak izvršenja nastave pred sudom ili žele da pređu kod javnog izvršitelja.

Ako se izvršni poverilac izjasni da želi da njegov postupak nastavi javni izvršitelj, sud je dužan da u roku od osam dana dostavi poslovni broj sudskog predmeta Komori izvršitelja.

Komora će nakon toga, u skladu sa Zakonom, odrediti javnog izvršitelja koji nastavlja sprovođenje izvršenja. 

"U slučaju da poverilac propusti rok za izjašnejnje - do 1. jula, njegovi predmeti će biti obustavljeni, ali bi poverilac eventulano mogao da ponovo pokrene postupak izvršenja", napomenula je zamenica predsednika Komore izvršitelja.

Prema njenim rečima, to se odnosi na sve poverioce - i fizička i pravna lica, mada najveći broj izvršnih predmeta u sudovima čine predmeti komunalnih preduzeća, odnosno neplaćene dažbine za grejanje, struju, telefon, televiziju...

Komunalna preduzeća, odnosno veliki izvršni poverioci, kao što su Elektroprivreda Srbije (EPS), Telekom, Telenor, Infostan, gradska čistoća, preduzeća koja se bave isporukom gasa, održavanjem parkiranja će se, kako je navela Manić, izjašnjavati na zbirnom podnesku u kojem će navoditi sve svoje predmete koji se u tom sudu nalaze.

Ukoliko se poverioci odluče da pređu kod javnog izvršitelja, u tom slučaju će plaćati samo pola predujma.

"To bi konkretno značilo da bi za predmete gde je glavni dug do 12.000 dinara, plaćali 1.200 dinara predujma", precizirala je Manić.

Ministarstvo pravde pozvalo je tim povodom sve takozvane "velike poverioce" (poverioce sa velikim brojem predmeta) da preuzmu tabele, koje su dostupne na njegovom sajtu, da ih popune u skladu sa uputstvom i dostave nadležnim sudovima radi daljeg postupanja u skladu sa izjašnjenjem.

Inače, najveći broj starih izvršnih predmeta - u kojima je postupak započeo pre početka rada izvršitelja, čine komunalni predmeti, oko 80 odsto.

Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji je usvojen krajem prošle godine, ukida paralelnu naležnost javnih izvršitelja i sudova.

Shodno tome, sudovi će biti isključivo nadležni sa sprovode izvršenja prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari, izvršnih isprava koje glase na činjenje, davanje, trpljenje i izvršnih isprava u vezi sa porodičnim odnosima i vraćenje zaposlenih na rad.

Svi ostali predmeti prelaze u isključivu nadležnost javnih izvršitleja koji ostaju nadležni u komunalnim predmetima.

U Srbiji trenutno ima 235 izvršitelja koji imaju preko 1.700 zaposlenih, dok je u sudovima na tome angažovano oko 800 ljudi.

Na ovaj način će osnovni i privredni sudovi biti znatno rasterećeni, s obzirom da samo sprovođenje izvršenja podrazumeva preduzimanje više radnji i veće angažovanje suda, a traje i znatno duže u odnosu na samo odlučivanje o predlogu za izvršenje.