Kad dođe MMF u junu, najvažniji će biti presek stanja vezano za smanjivanje državnog aparata, izjavio je danas član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković, dok je član ekonomskog saveta SNS-a Milenko Dželetović istakao da se nijedna mera neće izbegavati zbog pada popularnosti i političkih kalkulacija. 

Vučković je za RTS rekao da će se prilikom utvrđivanja potrebnog broja onih koji će ostati bez posla gledati masa zarada, a računice sada pokazuju da je to otprilike oko 24.000 ljudi u ovoj godini.

"Ključna mesta su zdravstvo, obrazovanje, vojska i policija, iako ljudi misle da su ćate i administracija prekobrojni. Ima ih i tamo, ali javni sektor čine i ovi osetljivi. Trebalo bi imati pažljivo urađene analize", rekao je Vučković.

On je podsetio da je prvobitan dogovor sa MMF-om bio da za tri godine, broj zaposlenih u javnom sektoru bude smanjen za oko 75.000. 

"To je izgleda previše, ali za dve preostale godine, negde je otprilike 30-35.000 ljudi, kako bi dobili manji državni aparat, ali u funkciji građana i privrede", rekao je Vučković.

On je rekao da, kada je reč o toj meri, već dugo se luta, sastavljeni su planovi i i viškovi su identifikovani u državnoj upravi, ali još taj proces traje. 

"Potrebno je da vidimo efekte, a MMF očekuje da se to dogodi i to će biti najvažniji presek stanja, da li je državni aparat smanjen za određeni broj zaposlenih", rekao je Vučković.

Član ekonomskog saveta SNS-a Milenko Dželetović izjavio je za RTS da je taj proces sporiji nego što je MMF očekivao, ali i da ga je teško rešiti potezom pera.

"Vlada je i u prethodnom sazivu nasledila probleme, nije ni postojao popis državnih službenika ranije. Ali neće se nijedna mera izbeći zbog pada popularnosti i političkih kalkulacija. Što duže budemo gurali probleme pod tepih to će oni kasnije biti veći", rekao je Dželetović i poručio da se reforme neće odlagati.

Govoreći o javnim preduzećima, Vučković je rekao da je to pravo klupko problema i teško je izdvojiti jedan, a od preduzeća do preduzeća problemi su specifični.

"EPS je najteži za resavanje i ima previše zaposlenih, a izgleda da su i plate visoke. Naravno, stručnjake bi trebalo zadržati, pa da oni u masi plata imaju više", smatra on. 

Vučkovih je rekao i da je sada pitanje da li će se prekinuti sa isporukama električne energije neplatišama, a i dodao da analize pokazuju da je cena struje u Srbiji niska, primetivši da se povećanje iz socijalnih razloga odlagalo.

On je konstatovao da se, u svakom preduzeću koje ima previše zaposlenih, malo uradilo i da vlada te najteže poteze mora da povuče u prvoj i drugoj godini mandata, jer će kasnije opet izbori i sve je teže.

Dželetović je naveo i primer Železnica Srbije koje su, kako je rekao, poodmakle u restrukturiranju, samo su otpuštanja odložena.

"To i jeste klupko problema, a i teško ih je (javna preduzeća) primorati na reorganizaciju", rekao je on dodajući da su i vlade često vodile socijalnu politiku preko javnih preduzeća i istakao da cena gasa ili struje nije takva da Srbijagas ili EPS može da učini ekonomski rentabilnim.

Dželetović je poručio da sada postoji odlučnost da se u javna preduzeća uvede red, a naveo je i primer novih propisa koji obavezuju da se direktori i menadžment biraju po pravilima i na konkursu.

On, međutim, navodi da ne bi isključivao mogućnost da se stranački kadar prijavi na konkurs, jer "ako stručnjak može da odgovori svim zahtevima i može da prođe kriterijume, zašto ne bi mogao da konkuriše".

Dželetović je rekao da će u ekspozeu premijera okosnica biti jačanje privatnog sektora i u tom smislu je podsetio da je država ovu godinu proglasila Godinom preduzetništva, da je za preduzetnike odvojeno 16 milijardi dinara podsticaja, a 4,4 milijarde su bespovratna pomoć.

Zaključak obojice je da bi Srbija trebalo da popravlja investicioni ambijent, da jača privatnu inicijativu, ali i da ostane na evropskom putu, jer, na kraju, i investitori biraju destinacije bliske EU kad razmišljaju gde da ulože novac.