Postupak zaštite prava u postupcima javnih nabavki je jasno propisan Zakonom o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 91/2019 – dalje: ZJN) koji uključuje postupak podnošenja Zahteva za zaštitu prava od strane podnosioca zahteva. Da bi pre svega zahtev za zaštitu prava bio blagovremen neophodno je podneti ga u rokovima predviđenim za njegovo podnošenje. To praktično znači da, ukoliko se zahtev za zaštitu prava podnosi na konkursnu dokumentaciju, smatraće se blagovremenim ako je primljen od strane naručioca najkasnije tri dana pre isteka roka za podnošenje ponuda. U drugom slučaju, kada bi se osporavale radnje naručioca preduzete nakon isteka roka za podnošenje ponuda odnosno ukoliko bi se zahtev za zaštitu prava podnosio na odluku naručioca, tada bi rok za njegovo podnošenje bio 10 dana od dana kada je odluka objavljena na Portalu.

Ovoga puta biće reči o zahtevu za zaštitu prava koji se podnosi nakon donošenja odluke naručioca, od strane grupe ponuđača, preko punomoćnika.

Zakonom o javnim nabavkama je propisano da Republička komisija odbacuje zahtev za zaštitu prava ako je podnet od strane lica koje nema aktivnu legitimaciju ili ako je podnet neblagovremeno. Takođe, ukoliko je zahtev za zaštitu prava podnet od strane punomoćnika iz reda advokata i ukoliko u takvom zahtevu postoje nedostaci koji onemogućavaju dalje postupanje, Republička komisija takav zahtev odbacuje rešenjem bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva da dopuni zahtev.

Kada je u pitanju podnošenje zahteva za zaštitu prava neophodno je strogo voditi računa o tome da li će podnosilac zahteva zahtev podneti samostalno ili će zahtev podneti preko punomoćnika. U situaciji kada zahtev za zaštitu prava podnosi grupa ponuđača preko punomoćnika uz zahtev za zaštitu prava se obavezno dostavlja i punomoćje koje potpisuje svaki član grupe ponuđača. Jedino na ovakav način, odnosno potpisivanjem punomoćja od strane svakog člana grupe u kome se svi saglašavaju da se punomoćje za postupak zaštite prava vodi preko punomoćnika je ispravno.

U praksi se dešava da nosioci posla u zajedničkim ponudama daju ovlašćenje za zastupanje advokatima, a da pri tom u istom postupku nema ovlašćenja svih ostalih članova grupe ponuđača koji su podneli zajedničku ponudu. Ovo je takođe slučaj kada Republička komisija odbacuje zahtev za zaštitu prava, jer pre svega članom 130. Stavom 2. ZJN propisano je da su svi članovi grupe privrednih subjekata solidarno odgovorni za izvršenje ugovora o javnoj nabavci, što znači da ponuđači koji podnesu zajedničku ponudu odgovaraju neograničeno solidarno prema naručiocu. Iz svega proizilazi da privredni subjekti koji u javnoj nabavci učestvuju tako što podnose zajedničku ponudu, pojedinačno nemaju, u smislu člana 211. Stava 1. ZJN aktivnu legitimaciju za podnošenje zahteva za zaštitu prava, kojim se osporava postupanje naručioca, samostalno, već isključivo svi zajedno, kao grupa ponuđača, jer su tako i ponudu podneli.

Navedenu situaciju potvrđuje i rešenje Republičke komisije broj 4-00-123/2022 od 20.04.2022.godine kojim se odbacuje zahtev za zaštitu prava uz obrazloženje da nosilac posla, koji je uz zahtev za zaštitu prava dostavio punomoćje za zastupanje advokata potpisano samo od strane odgovornog lica nosioca posla, nije postupio u skladu sa zakonom i shodno članu 211. Stavu 1. ZJN, jer nema aktivnu legitimaciju, da samostalno podnese zahtev za zaštitu prava, bez prethodno dobijene saglasnosti od strane svih članova grupe.