Državni sekretar Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije Gojko Stanivuković učestvovao je na sastanku „Dijalog o politici upravljanja javnim finansijama“, gde je predstavio nacrt Izveštaja o realizaciji Programa reforme upravljanja javnim finansijama za 2020. godinu i nacrt novog programa od 2021. do 2025. godine.
 
Stanivuković je konstatovao da je uspostavljanje sveobuhvatnih i dobro organizovanih javnih finansija preduslov za uspešne procese reformi i u drugim oblastima javne uprave.

Prethodna godina je, kako je podsetio, donela mnogo izazova ne samo u oblasti zdravstva, već i ekonomije, zbog čega je prouzrokovala veliki pritisak na javne finansije.

Prema njegovim rečima, reforma upravljanja javnim finansijama je zbog toga posebno važna u ekonomski otežanim uslovima, kao što je aktuelno okruženje pod uticajem pandemije COVID-19.

Zahvaljujući pouzdanoj makroekonomskoj i fiskalnoj politici pre pandemije, Srbija je imala dovoljno prostora da na ovu situaciju odgovori paketima ekonomske podrške građanima i privredi i tako pomogla u ublažavanju ekonomskih i socijalnih efekata pandemije i nastavku strukturnih reformi, naglasio je on.

Stanivuković je podsetio na to da su se prioritetne oblasti programa u 2020. godini odnosile na dalje poboljšanje procesa pripreme budžeta i efikasnosti prikupljanja prihoda i rada organa za izvršenje budžeta, kao i na jačanje skupštinskog nadzora nad javnim finansijama.

On je podsetio na to da su prošle godine realizovana dva velika fiskalna paketa, procenjena na oko 12,9 odsto BDP-a, kao i da je aktuelan treći paket pomoći od dodatnih 4,5 odsto BDP-a.

Prema njegovim rečima, kao rezultat mera i odgovorne politike pre pandemije, BDP se smanjio za samo jedan odsto u 2020. godini, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi, a za ovu godinu očekujemo rast preko šest, a čak i do sedam odsto.

Javni dug je bio na nivou od 58,2 odsto BDP-a na kraju 2020. godine, a predviđa se da će ostati manji od 60 procenata do kraja ove godine. Srednjoročni fiskalni okvir predviđa postepeno smanjenje opšteg državnog deficita na jedan odsto BDP-a do 2024. godine i pad udela javnog duga na 55,5 procenata BDP-a, naveo je Stanivuković.

Državni sekretar je naglasio da država nastoji da ove godine fiskalnom politikom nastavi da podržava ekonomski oporavak, daljim povećanjem kapitalne potrošnje na nivou opšte države od 7,2 odsto BDP-a.

Pored toga, kako je dodao, priliv stranih direktnih investicija nastavljen je prošle godine i dostigao je gotovo tri milijarde evra uprkos pandemiji, a nezaposlenost je krajem 2020. godine iznosila devet procenata, što je manje nego pre pandemije.

On je objasnio da je Ministarstvo finansija, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu i u saradnji sa partnerskim institucijama, pripremilo nacrt Izveštaja o realizaciji Programa reforme upravljanja javnim finansijama za 2020. godinu i nacrt novog Programa reforme upravljanja javnim finansijama od 2021. do 2025. godine.

Novi program, kao i u prethodnom petogodišnjem periodu, prati budžetski ciklus u celini, sa ciljem da doprinese tome da izvršenje budžeta bude na najbolji mogući način povezano sa različitim politikama Vlade, naveo je državni sekretar.

Stanivuković je istakao da je opšti cilj reforme ostavarivanje održivog budžeta sa stabilnim javnim dugom u odnosu na BDP, uz pomoć boljeg finansijskog upravljanja i kontrole, procesa revizije i povezivanja budžetskog planiranja sa prioritetnim ciljevima Vlade i javnim politikama.

Evidentno je, kako je objasnio, da je od usvajanja prvog programa 2015. godine ostvaren značajan napredak u svim podsistemima upravljanja javnim finansijama.

Državni sekretar je dodao da je, između ostalog, znatno unapređen proces programskog budžetiranja i srednjoročnog planiranja, poboljšano planiranje i praćenje kapitalnih projekata, ubrzani procesi transformacije Poreske uprave i modernizacija Uprave carina.

On je rekao da je prioritet unapređenje upravljanja javnim investicijama, nastavak transformacije Poreske uprave, kao i sprovođenje finansijskog upravljanja i kontrole kao dalji razvoj funkcije interne revizije.

Stanivuković je zaključio da je Srbija posvećena daljem unapređenju upravljanja javnim finansijama, koje je nužno ne samo kao podrška merama fiskalne konsolidacije i strukturnim reformama, već i kao proces koji podiže kvalitet državne uprave i osigurava ambijent koji je privlačan za investitore.