Uredba o koeficijentima, koja bi trebalo precizno da definiše koliko će iznositi plate zaposlenih u državnoj upravi, biće usvojena do kraja septembra. Ovaj rok postavljen je u programu koji je naša vlada potpisala s Međunarodnim monetarnim fondom.

 

Prema aranžmanu, koji se stručno zove Instrument koordinacije politike (PCI), definisano je da od 1. januara konačno počne da se primenjuje Zakon o sistemu zarada u javnom sektoru. Ovaj propis usvojen je još početkom 2016. godine, ali je njegova primena do sada odložena dva puta, jer u međuvremenu nisu bili usvojeni svi podzakonski akti. U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave potvrdili su da će predlog uredbe biti gotov do kraja septembra.

 

Mediji su već objavili predlog radne verzije o koeficijentima, prema kojoj će plate lekara specijalista biti veće za 15 odsto, a medicinske sestre imaće za 12 odsto veće zarade.

– To ne znači da će nastavniku ili lekaru plate biti uvećane tog momenta, već znači da će biti u sistemu u kojem će povećanje, kada se za to steknu uslovi, biti moguće, realno i pravično. Relativna promena odnosa u koeficijentima shvaćena je i kao rast ili smanjenje plata, što nije tačno. Povećanje plata zavisi isključivo od stanja u budžetu, te će, shodno tome, plate i dalje biti onolike koliko para ima u budžetu – objašnjavaju iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

 

Dodaju da novi koeficijenti neće važiti za zaposlene u javnim preduzećima jer, kako kažu, te kompanije nisu u nadležnosti resornog ministarstva.

– Uvođenje takvog sistema obavlja se u saradnji s nadležnim državnim organima, ali i u redovnim konsultacijama sa sindikatima. Doći će do transparentnijeg, pravičnog i uporedivog sistema zarada, što je važan segment u upravljanju, kako kadrovima, tako i finansijskim sredstvima – kažu u ministarstvu.

 

Plate u javnom sektoru trenutno se formiraju prema čak 23 različite osnovice, više od 500 osnovnih koeficijenata i više od 200 dodataka na osnovnu platu. Promene ovih elemenata najčešće se sprovode arbitrarno, uvećanje plata prevazilazi mogućnosti privrede da ih finansira a pojedini sektori neopravdano se favorizuju.

 

Fiskalni savet napravio je i svoj predlog koeficijenata. Prema rečima Vladimira Vučkovića, člana ove nezavisne institucije, osnovica će tek biti definisana zakonom, a u savetu su pošli od pretpostavke da ona iznosi 25.000 dinara.

– Na osnovu te osnovice mi smo napravili naše kalkulacije, što znači da nije reč o preciznim iznosima zarada posle 1. januara, već samo o relativnom odnosu između plata zaposlenih u državnoj upravi – kaže Vučković.

Sistem zarada sada je potpuno neuređen, plate se utvrđuju bez objektivnih kriterijuma, na osnovu više desetina različitih osnovica i stotina koeficijenata. Posledice su različite zarade za isti rad i jednake plate za različite poslove, navode u Fiskalnom savetu. Potpuno su narušeni i odnosi između zarada u različitim delovima državnog sektora i unutar njih, tako da se neretko za ista zanimanja i rad isplaćuju zarade koje se razlikuju i do 70 odsto.

– Još jedna dobra ilustracija neuređenosti postojećeg sistema zarada jeste to što postoje primeri jednakih ili manje zahtevnih poslova koji se više plaćaju, pa je tako zarada bibliotekara veća od zarade nastavnika. Postoje i poslovi koji se plaćaju isto, iako se evidentno razlikuju po složenosti: samostalni savetnik u državnoj upravi ima istu neto zaradu kao univerzitetski profesori na pojedinim fakultetima – navodi se u izveštaju saveta.

 

Odgovarajući raspon između najvišeg i najnižeg koeficijenta bio bi 12, predlog je Fiskalnog saveta. To bi značilo da je najveća osnovna zarada 12 puta veća od najniže zarade.