Fiskalna strategija za 2015. godinu sa projekcijama za 2016. i 2017. godinu i Zakon o budžetu za 2015. godinu usvojeni su sa izmenjenom metodologijom planiranja i izveštavanja o kretanjima u javnim finansijama, radi preciznog i transparentnog praćenja prihoda, rashoda i rezultata republičkog budžeta i budžeta opšte države. Glavna promena odnosi se na uključivanje tzv. rashoda ''ispod crte'' u obračun deficita. Ovi rashodi odnose se na finansijske transakcije kao što su plaćanje aktiviranih garancija, dokapitalizacije banaka i drugih finansijskih institucija, preuzimanje dugova javnih preduzeća i drugi oblici budžetskog finansiranja vanbudžetskih organizacija. Ministarstvo finansija je, zajedno sa januarskim podacima o makroekonomskim i fiskalnim kretanjima, objavilo i revidirane podatke usklađene sa novom metodologijom, za period od 2005. do 2014. godine.

U periodu januar - novembar 2015. godine ostvaren je deficit budžeta Republike u visini od 38,2 mlrd dinara (u tabeli 4. deficit na nivou Republike iznosi 53,1 mlrd dinara s obzirom da su uključeni rashodi iz projektnih zajmova koji nisu deo budžeta, ali pripadaju nivou Republike). U novembru su ostvareni prihodi u iznosu od 81,9 mlrd dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 82,2 mlrd dinara što je rezultiralo mesečnim deficitom u iznosu od 0,3 mlrd dinara. Treba napomenuti da ovaj izveštaj ne uključuje deo prihoda, i iz njih finansiranih rashoda, indirektnih korisnika budžeta.

Poreski prihodi u novembru su iznosili 72,3 mlrd dinara. Najveći prihod, kao i obično, zabeležen je po osnovu PDV i iznosi 34 mlrd dinara. Druga uplata oktobarskih akciza izvršena je početkom novembra, zbog kalendarskog efekta, što je rezultiralo znatno višim prihodom u poređenju sa prethodnim mesecima. U novembru se isplaćuju nešto veće kamate na štednju, zbog ''Nedelja štednji'' koje banke organizuju nekoliko prethodnih godina, tako da je i porez na kamate veći nego u ostalim mesecima, što je rezultiralo većim prihodom po osnovu poreza na dohodak. Ostale kategorije poreskih prihoda naplaćene su u skladu sa očekivanjima za novembar. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 9,1 mlrd dinara, a donacije su iznosile 0,6 mlrd dinara.

Rashodi su bili na nivou ovogodišnjeg proseka, s tim što je najveće odstupanje zabeleženo kod plata zbog jednokratne isplate zaposlenima u prosveti. Ukupno je na isplatu zarada utrošeno 20,9 mlrd dinara. Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (Fond PIO, RFZO, NSZ i fond SOVO) iznosili su 21,6 mlrd dinara, a najveći deo se odnosi na transfer za penzije u iznosu od 17,9 mlrd dinara.

Na nivou opšte države u periodu januar - novembar zabeležen je deficit u iznosu od 65,2 mlrd dinara, dok je deficit u novembru iznosio 2,1 mlrd dinara. Bolji rezultat od planiranog sa prihodne strane u najvećoj meri posledica je jednokratnih neporeskih prihoda, kao što su uplate dividendi i dobiti javnih preduzeća. Osim toga, bolja od očekivane je i naplata poreskih prihoda, pre svega PDV, akciza na duvanske proizvode i derivate nafte, kao i doprinosa. Sa rashodne strane najveći efekat je imalo slabije izvršenje kapitalnih izdataka i dinamika isplate otpremnina za radnike preduzeća u restrukturiranju.

Posmatrano po delovima opšte države, kod AP Vojvodina zabeležen je suficit u iznosu od 0,7 mlrd dinara, dok na nivou lokalnih samouprava suficit iznosi 9,2 mlrd dinara. Na nivou lokalnih samouprava u novembru je zabeležen suficit u iznosu od 2,9 mlrd dinara, jer se u ovom mesecu uplaćuju kvartalne obaveze po osnovu poreza na imovinu. Što se tiče fondova socijalnog osiguranja, Nacionalna služba za zapošljavanje i RFZO su u suficitu, dok su PIO fond i fond SOVO u deficitu 2,9 i 1,2 mlrd dinara, respektivno. Deficit ova dva fonda je očekivan s obzirom na značajne depozite iz prethodnih godina kojima raspolažu. Državna preduzeća nadležna za održavanje i izgradnju puteva, Putevi Srbije i Koridori Srbije, se u najvećoj meri finansiraju iz kredita, te je njihov ukupan deficit na kraju novembra iznosio 20,1 mlrd dinara.